Vicevi 20. mart

Telefon zvoni u noći…Muž:– “Ako je za mene, kaži da nisam kući!”Žena odgovara na poziv:– “On je kući.”Muž:– “Ma šta ti je….?”Žena:– ”Za MENE je!!” Pita doktor pacijenta: – ”Od kad ste počeli sumnjati da […]

O ženama i muškarcima

Ako želite da ženu/devojku odvedete na neko skupo mesto, odvedite je na benzinsku pumpu! 🙂


Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.


Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.


Muškarci čitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo.


Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slišaju i trpe.


Pismo Bogu

Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi.

Otvori pismo, a u njemu piše:
“Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije.
Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada.” Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju.
Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu.

Most je stigao

little bridgeKako smo nezvanično saznali most između Opštine Surčin i Obrenovca je pušten u saobraćaj. S obzirom da most postoji 40 godina još uvek nije dobio ime, ali se u narodu već od milošte zove “Most preko vode”, dok ga Kinesko kulturno-umetnično društvo od milje zove 萨米尤素福有一座桥被释放.

Na samom otvaranju mosta su bile razne estradne ličnosti. Draganče – violina je konstatovao da su radovi urađeni u najboljem redu i rekao je jednu veoma pametnu rečenicu koju prenosimo u orginalu: “ja bih proterao autobus ovuda”. Ta njegova ideja je dovela do bujice oduševljenja i proizvela odluku da autobus tuda zaista i prođe. Nakon što je Draganče od radosti skočio u Savu svi okupljeni su mu zahvalili na saradnji i na lepim idejama i poželeli da kosu što pre osuši kako ga ne bi bolela glava.