Nedelja 17.8:
Ponedeljak 18.8:
Utorak 19.8:
Koncert grupe “Galija” je u Subotu 11. Maja u 19:30 časova.
Vidimo se! 🙂
Ove godine početak sezone manifestacije “Bojčinsko kulturno leto” počinje 5. Maja koncertom grupe Legende. Koncert počinje u 19:30 na staroj poznatoj lokaciji na ulasku u Progar, u Bojčinskoj šumi.
MZ Dobanovci dobila je odgovor od Sekretarijata za saobraćaj-direkcije za javni prevoz, na dopis koji je na zahtev građana upućen ranije, sa zahtevom da se razmotre mogućnosti za promene trase linija 606 kroz Beogradsku ulicu, da zbog tehničkih razloga ne postoje mogućnosti za takvu promenu trase. Takođe, u okviru istog odgovora je odbijena molba da se razmotri mogućnost za uvođenje ili promene linija kako bi autobus saobraćao kroz ulicu Ivo Lola Ribar, da ni tu ne postoje tehničke mogućnosti. Na zahtev koji je dopisom upućen istom sekretarijatu, da se poboljša frekvenicija vozila na liniji 603, odgovor je negativan zbog ekonomske neopravdanosti.
Na zahtev FK Budućnost Dobanovci o dodeljivanju pisaće mašine, koja se koristi prilikom utakmica, savet MZ potvrdno je odgovorio glasanjem.
Na Molbu organizatora turnira u malom fudbalu Vlača i Sosa – Duška Belića, o finansijskoj pomoći opštine za održavanje turnira, savet je doneo odluku da je saglasan da se opštini uputi zahtev za podršku tom turniru.
Član saveta: Dragan Kitanović
olivera katarina
Olivera Katarina (Olivera Vučo ili Olivera Šakić rođena Petrović – dva puta se udavala a ime Olivera Katarina je izabrala po majci) je srpska glumica i pevačica.
Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu u porodici Budimira Petrovića i Katarine Petrović (rođene Jovančić). Otac Budimir je bio jedan od mnogobrojnih potomaka Alekse i Drage Petrović. Porodica Petrović živela je u Hercegovini u gazdinskoj kući okruženoj velikim vrtom. Oliverini Jovančići su ime dobili po svecu kojeg su poštovali – svetom Jovanu. Bežeći od Turaka sa Kosova i Pomoravlja i Save i Dunava u Ugarsku, naselili su se u Dobanovce kod Beograda.
Za vreme Prvog svetskog rata, Nemci su im porušili porodičnu kuću, ali je Oliverin deda Ljubomir, po povratku iz Francuske, gde se posle rata i školovao, zajedno sa svojom vernom ženom, Sremicom Nerandžom sagradio kuću, najlepšu u Dobanovcima.
Olivera je krštena u crkvi Svetog Nikole u Dobanovcima, po dedinoj želji. Kao što je red, veselilo se, jelo i pilo, pa se dogodilo, da je kum usled sveg tog veselja, ponesen pićem zaboravio koje ime je trebalo da saopšti svešteniku. Tu se našla njegova mala kćer, koja ga je, povukavši za rukav od košulje, zamolila: “Tata, nek se beba zove Olivera” (kako se i sâma devojčica zvala). Pra-lik imena Olivera nalazi se u maslinovoj grančici, koju je biblijski golub doneo Noju posle potopa.
Svoje detinjstvo, Olivera je provodila igrajući se sa vršnjacima po ratnim ruševinama Beograda. Dok je trajao rat, njena porodica se često selila iz Beograda u Dobanovce, iz Dobanovaca u Valjevo, iz Valjeva u Zemun, da bi se na posletku nastanili u Pop Lukinoj ulici br. 15., pored mosta na Savi (današnji Brankov most), odakle je i Olivera krenula put slave.
Jedna žena sedi u avionu pored sveštenika.
– “Oče”, reče ona, “mogu li vas zamoliti za uslugu?”
• “Rado, ako ću biti u mogućnosti, kćeri moja.”
– “Znate, kupila sam jedan jako skup i posebno dobar aparat za depilaciju, ali on je još nov i
sad se … bojim da ću na carini morati mnogo platiti. Biste li ga mogli sakriti ispod svoje odore?”
• “Mogao bih, kćeri, ali problem je: ja ne mogu lagati. Nego, dajte mi taj aparat, nešto ću već smisliti.”
– Žena je pomislila: “Nekako će se već srediti”, i dala mu je aparat.
Na aerodromu upita carinik sveštenika da li ima nešto za prijaviti?
• “Od glave do struka nemam ništa za carinjenje, sine moj!” samouvereno reče sveštenik..
Pomalo zbunjen carinik upita: “A od struka nadole?”
• “Tu dole”, reče pop, “imam jedan aparat za žene, koji još nikada nije upotrebljen.”
Carinik se glasno nasmeja i viknu: “Sledeći molim…”
[mappress mapid=”2″]
