Category: Dobanovci.com

Olivera Katarina i Dobanovci :: 2

vlada

Pre nego što nastavite da čitate dalje preporučujemo da pustite pesmu:

Naša poznata glumica Olivera Katarina (Olivera Vučo) koja je sa filmom Skupljači Perja reditelja Aleksandra Petrovića osvojila nagradu u Kanu je, kao što pretpostavljam da znate, živela u Dobanovcima. Već smo imali članak o njenoj biografiji i Dobanovcima daleke 2012. godine

Olivera Katarina u Dobanovcima

Pisanje ovog članka je sasvim drugim povodom: Kuća u kojoj je Olivera Karatina živela će uskoro biti srušena! Kuća se nalazi na samoj autobuskoj stanici pre centra iz pravca Ugrinovaca i auto-puta, na adresi Ugrinovačka 65:

 

Kuća Olivere Katarine
Kuća Olivere Katarine

Ovim smo želeli da još jedan delić istorije našeg mesta sačuvamo od zaborava. Nek stoji u elektronskom obliku, sigurno će jednog dana nekome biti korisno.

UPOZORENJE: Neobeleženi radovi na putu!

vlada

UPOZORENJE (Obaveštenje): Beograd Put ili nadležno preduzeće za održavanje puteva je iskopalo delove asfalta radi krpljenja rupa u obe kolovozne trake od skretanja za Pepsi i Nelt do pruge i ostavila ih tako! Rupe su veličine po par kvadratnih metara dubine po 10cm. Radovi nisu obeleženi nikakvim saobraćajnim znakom. Ovakvo stanje na kolovozu je veoma opasno po sve učesnike u saobraćaju. Molimo vas da podelite ovu vest da i drugi vide.
Hvala.

Balada o sremačkom šeširu

vlada

Pravi Sremac ima tri šešira,
s njima radi, sedi, paradira…
Prvi šešir, onaj stari,
sivi nosi kad je u štali, na njivi,
namesti ga čim zora osvane,
on mu dođe za obične dane.
Drugi šešir za presvlaku služi
kad s ljudima krene da se druži,
kad na šoru sa sunčane strane
vredni Sremci sede i divane.
Treći šešir nov kao sa slike,
opslužuje svečane prilike:
kad su slave, svadbe i veselja,
Uskrs, Božić i Sveta nedelja.

Sremskim selom šešir se pronosi
u svakom se drugačije nosi,
jedni „civre“ drugi ga „klompave“,
treći opet nose navrh glave.
Šešir nazad ili na po čela
pokazuje ko je iz kog sela.

Potkraj zime kad proleće stiže,
kad se stari šešir sav izliže
i okači u visokoj šupi,
mesto njega nov se šešir kupi.

Desi li se da Sremac lumpuje
posle toga nov šešir kupuje,
u kafani dok muzika svira
vino pije iz svoga šešira.
Čim se vreže na bostanu jave,
stari šešir na strašilo stave
pa na suncu celo leto stoji
dok mu vetar dane ne odbroji.

Rumski vašar pun vreve, nemira,
pokraj tezge Sremac šešir bira,
zagleda ga na glavu ga meće
deset puta u ruci okreće,
već dva sata šeširdžiju muči
er nikako ne mož da odluči.
Onda stari majstor šeširdžija
urokljivim očima zasija,
navuče mu besno bilo koji
pa mu kaže:- baš ti lepo stoji!
Gotovo je, nek muzika svira,
Sremac došo do novog šešira.

Kad se Sremac o seoskoj slavi
sav dotera i nov šešir stavi
pa polako na raskršće krene
ispod oka gledaju sve žene,
a on kicoš od prvoga reda
sve na platnu svoju senku gleda,
senku gleda na njoj se ogleda.

Kud god ide Sremac šešir stavi,
on je uvek na njegovoj glavi,
šešir skida kad jede i spava,
uz naklonost kod dragog pozdrava,
kad se krsti i molitvu čita,
Boga Višnjeg za blagoslov pita,
kad u kuću stigne radost prava,
i rodi se opet muška glava,
baca šešir u nebesa plava.

A jedne jeseni košava zbaci
šešir sa glave bećaru Šaci
i taman da ga Šaca stigne
vetar ga ponovo sa zemlje podigne.
Skakuto, jurio veseli Šaca
sve od Prhova do Šimanovaca Dobanovaca 🙂
a onda prekide taj put dugi:
-.. bem ti šešir, kupiću drugi.

Sremca sekiraj, zlobu mu pravi,
peci ga, seci, na muke stavi,
ali mu ne diraj šešir na glavi.
Dobićeš šakom preko očiju,
stići će te ćuška preko ušiju,
i pazi dobro šta tada radi,
da britvu slučajno ne izvadi.

Kad se Sremac sa dušom rastavi
u sanduk mu žena šešir stavi,
novi crni da svi dobro vide,
što gologlav po nebu da ide,
pa kad stigne na zvezdani venac
nek anđeli vide da je Sremac.

E, moj Sremče, moj pošteni svete,
tvoja deca natakla kačkete,
čudnih slova i drečave boje,
al im oni vrlo ružno stoje.

Nema pesme dok prim ne zasvira,
sremske svadbe bez belih ajgira,
prave kape bez lepog šešira
da u njemu Sremac paradira.