Tag Archives: olivera katarina

Olivera Katarina i Dobanovci :: 2

Pre nego što nastavite da čitate dalje preporučujemo da pustite pesmu:

Naša poznata glumica Olivera Katarina (Olivera Vučo) koja je sa filmom Skupljači Perja reditelja Aleksandra Petrovića osvojila nagradu u Kanu je, kao što pretpostavljam da znate, živela u Dobanovcima. Već smo imali članak o njenoj biografiji i Dobanovcima daleke 2012. godine

Olivera Katarina u Dobanovcima

Pisanje ovog članka je sasvim drugim povodom: Kuća u kojoj je Olivera Karatina živela će uskoro biti srušena! Kuća se nalazi na samoj autobuskoj stanici pre centra iz pravca Ugrinovaca i auto-puta, na adresi Ugrinovačka 65:

 

Kuća Olivere Katarine

Kuća Olivere Katarine

Ovim smo želeli da još jedan delić istorije našeg mesta sačuvamo od zaborava. Nek stoji u elektronskom obliku, sigurno će jednog dana nekome biti korisno.

Olivera Katarina u Dobanovcima

olivera katarina

Olivera Katarina (Olivera Vučo ili Olivera Šakić rođena Petrović – dva puta se udavala a ime Olivera Katarina je izabrala po majci) je srpska glumica i pevačica.

Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu u porodici  Budimira Petrovića i Katarine Petrović (rođene Jovančić). Otac Budimir je bio jedan od mnogobrojnih potomaka Alekse i Drage Petrović. Porodica Petrović živela je u Hercegovini u gazdinskoj kući okruženoj velikim vrtom. Oliverini Jovančići su ime dobili po svecu kojeg su poštovali – svetom Jovanu. Bežeći od Turaka sa Kosova i Pomoravlja i Save i Dunava u Ugarsku, naselili su se u Dobanovce kod Beograda.

 

Za vreme Prvog svetskog rata, Nemci su im porušili porodičnu kuću, ali je Oliverin deda Ljubomir, po povratku iz Francuske, gde se posle rata i školovao, zajedno sa svojom vernom ženom, Sremicom Nerandžom sagradio kuću, najlepšu u Dobanovcima.

Olivera je krštena u crkvi Svetog Nikole u Dobanovcima, po dedinoj želji. Kao što je red, veselilo se, jelo i pilo, pa se dogodilo, da je kum usled sveg tog veselja, ponesen pićem zaboravio koje ime je trebalo da saopšti svešteniku. Tu se našla njegova mala kćer, koja ga je, povukavši za rukav od košulje, zamolila: “Tata, nek se beba zove Olivera” (kako se i sâma devojčica zvala). Pra-lik imena Olivera nalazi se u maslinovoj grančici, koju je biblijski golub doneo Noju posle potopa. 

Svoje detinjstvo, Olivera je provodila igrajući se sa vršnjacima po ratnim ruševinama Beograda. Dok je trajao rat, njena porodica se često selila iz Beograda u Dobanovce, iz Dobanovaca u Valjevo, iz Valjeva u Zemun, da bi se na posletku nastanili u Pop Lukinoj ulici br. 15., pored mosta na Savi (današnji Brankov most), odakle je i Olivera krenula put slave.